 E da, završiše se i ovi jubilarni Susreti Prijateljstva Izviđača, koje je organizovao odred „Ratko Vujović Čoče" po 20 put ove godine od 17. do 19. septembra, nadamo se uspešno.
Od pre 20 godina, kad smo sa ovim počeli, svašta se izdešavalo: Prvi Susreti bili su u martu, kao logičan nastavak aktivnosti nakon formiranja odreda, bili su tad Susreti drugarstva, a naši drugovi na prvim susretima bili su iz cele tadašnje Jugoslavije.
Par godina kasnije postali su Susreti Prijateljstva, situacija je bila teška, kriza, raspad zemlje, ratovi, ... ali Susreti su nastavili da traju, samo smo ih u međuvremenu premestili u septembar i dalje su nam dolazili naši prijatelji iz svih krajeva zemlje i inostranstva.
Trajali su i posle bombardovanja i nastavili da traju i trajaće i dalje. Naša livada u Košutnjaku bi strpljivo čekala da se opet na njoj okupimo, a onda nam uzeše livadu i napraviše Kuću velikog Brata.
Našli smo novu lokaciju pa nam ovi 20 Susreti bejahu na novom boljem mestu, gde su nas ljubazni domaćini Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, Republički zavod za sport i Studentski centar - dom Košutnjak u svemu podržali i rado prihvatili.
Nekada sa preko 50 ekipa iz 20 i više odreda učesnika iz cele Srbije, a uvek i poneko sa strane, kroz sve ove godine nizala su se prijateljstva i uspomene, Slovenija, Hrvatska, Makedonija, tradicionalno Crna Gora i Bosna i Hercegovina uzimale su sa svojim izviđačima učešća na našim Susretima.
Tradicija se nastavlja i traje, iako ove godine u znatno manjem broju sa samo 7 odreda i 19 ekipa, uz nas tridesetak u organizaciji akcije (ukupno oko 150 učesnika), ipak smo bili međunarodni, pored Beogradskih odreda, naših prijatelja iz „Mihajlovca", „Luneta", „Vase", „Prešerna", bili su nam tu još i gosti iz Bora i gosti iz Zagreba.
Loša vremena, veliki troškovi, bez popusta u prevozu, donacija i sponzorstva, doveli su do toga da učešće više izviđača sa strane bude prilično komplikovano.
Za mali broj učesnika malo smo i sami krivi. Nove civilizacijske tekovine, koje su nam doneli internet i fejsbuk, dovele su do toga da zaboravimo da pozive na akcije šaljemo poštom ili možda prijatelje zovnemo telefonom, verovatno smo mislili da svi u Srbiji, a i šire, moraju imati računare, da bi bili izviđači. Dogodine ćemo ovaj propust sigurno ispraviti.
Elem sve ove godine svašta se promenilo, samo ona je ostala dosledna, ... da KIŠA. I kad bi pomerili Susrete za nedelju dana, ona bi opet bila tu, da nas pokvasi, opomene, da nas prati, kao da se neko poigrava, ali kiša nas učvršćuje i jača, verovatno je tu da nas testira, koliko smo zapravo izviđači, koliko možemo, kad hoćemo. I ove godine je izgubila bitku sa nama. Rogušila se pretila da će pasti i upropastiti nam takmičenje, pokvariti druženje, ali neka sila joj nije dala. Kao što nas nisu slomile ni sve nedaće, kroz koje smo prolazili svih ovih godina, tako nam ni ona nije zadala mnogo muke. Mogli bi reći, oprala nam je opremu, sušićemo je par dana, pa šta.
Važno da smo opet bili skupa, važno da smo se razišli puni lepih uspomena, važno da smo ispunili sve što smo elaboratom obećali, trudili smo se da bude sve kako treba. Ako nešto nije valjalo ne zamerite. Ako vam je bilo lepo, pričajte svima, ako nešto nije valjalo recite samo nama, a mi ćemo pokušati da to dogodine ispravimo i uprkos kiši i uprkos svim drugim problemima vidimo se na novim Susretima dogodine.
Dragi prijatelji, Susrete smo počeli da pravimo u želji da Vas steknemo, bili smo mali, nepoznati, tek smo činili prve izviđačke korake, sad smo se pomalo i umorili, smanjili, rasturili, ali Vas želimo da sačuvamo, zato ćemo Susrete prijateljstva praviti i opet i iznova, a Vi..., dođite nam, učinite nam čast da Vam budemo domaćini. Do sledećih Susreta primite naše iskrene pozdrave i podsećajte se ovih iz fotografija koje slede.
Iako rezultati nisu važni, nek se nađu na ovom mestu, nek potkrepe uspomene i nek ostanu za buduća pokolenja: bodovna lista (pdf, 183kb)
Goran Filipović,
OI „Ratko Vujović Čoče"
Fotografije: Slobodan Perić
OI „Ratko Vujović Čoče"
i Maja Ilić
OI „Vasa Čarapić"
|
