|
Period osnivanja i učvršćenja pokreta 1907-1920
|
1857.
|
22. februara rodio se Robert Stivenson Baden Pauel Smit u Londonu, Velika Britanija.
Otac mu je bi sveštenik, profesor na Oksfordskom univerzitetu i Bogoslovskom fakultetu. Bio je pisac raznih crkvenih knjiga i član Kraljevskog društva.
Majka je bila ćerka poznatog engleskog admirala B.H.Smita. Bavila se dobrotvornim radom. Bila je prvi član Društva za podizanje Više devojačke škole u Londonu.
Umesto očevim stopama Baden Pauel, najmlađi od pet braće je stupio u Vojnu akademiju. Kao podoficir bio je član 13-og odreda Husara sa kojim je boravio u Indiji. Za razliku od drugih oficira on je kod svojih vojnika posebnu pažnju obraćao na njihovu induvidualnost i karakter. Za vreme Bursko-Engleskog rata 1889-1990. u Južnoj Arici, u činu pukovnika komandovao je Engleskim odredima u odbrani Mafekinga. Pošto je u gradu bio veoma mali broj ljudi, jer su svi bili na frontu, Baden Pauel je organizovao četu dečaka skauta koji su imali dužnost da prenose pisma, obaveštenja i naređenja sa jednog kraja grada na drugi i tako doprinesu pobedi Engleza. Baden Pauel se iz rata vratio kao heroj, a unapređen je u čin Brigadnog generala.
|
|
|
|
1889. |
22. februar, rođena je Oliva Klir Soames u Londonu. Od 1912. godine supruga Baden Pauela. Kasnije vođa Skautskog pokreta za devojčice i devojke vodiče (WAGGGS).
|
|
|
|
1876.
|
27. februar, rođen je Miloš Đ. Popović u Čajetini, okrug Užički, Kneževina Srbija."
|
|
Milošev otac Petar Đ. Popović je rođen 1842. godine u Čajetini. Pošto je završio Užičku polugimnaziju i Kragujevačku gimnaziju izučava pravo na Liceju u Beogradu. Bio je visoki činovnik u više okruga, potom sudija u rodnom gradu, Čajetini (gde na granici sa Turskom radi na izradi katastra Zlatibora) i Kragujevcu. Sa mesta predsednika Okružnog suda u Smederevu penzionisan je zbog bolesti od koje je preminuo u 1890. u 48. godini života. Majka Jelisaveta rođena 1850. godine u Rači Kragujevačkoj. Bila je domaćica. Preminula je 1931. godine. Petar i Jelisaveta pored sina Miloša imali su još dva sina i kćer.
Miloš je u braku sa Olgom (1880-1955), po struci farmaceutom, imao sina Petra (1904-1994) i ćerku Dobrilu-Seku (1922-1993). Petar je bio izviđački vođa, učestvovao je na prvim džemborijima, a pohađao je i Šumsku školu u Gilvel parku. Dobrila-Seka je tridesetih godina bila vođa planinki.
Dr. Miloš Đ. Popović nema direktnih potomaka. Sin Petar nije zasnovao porodicu, a ćerka Dobrila je veoma mlada ostala udovica.
|
|
|
|
|
Posle završene osnovne škole u Užicu i gimnazije Smederevu, Kragujevcu i Beogradu, kao stipendista Srpske vlade Miliš Đ. Popović upisao je 1895. godine Medicinski fakultet u Beču, koji je završio 1901. godine. "Bio je u službi kao sreski, bolnički i vojni lekar, i kao načelnik Ministarstva Socijalne Politike, posle čega je penzionisan. Osnovao je Društvo trezvenosti, 1901. Savez trezvene mladeži 1907. Savez izvidnika i planinki 1911. Društvo lekara i apstinenata 1911. Društvo za zaštitu jugoslovenske dece (u Vodenu 1917.); organizovao je prvu zubnu stanicu pri vojnoj bolnici u Beogradu (1904), organizovao je Državno odelenje za zaštitu dece u Ministarstvu Socijalne Politike (1919), bio je predsednik Uprave Sokolskog Saveza, član Društva umnih radnika, član Uprave Narodne Odbrane i član Društva za pomoć gladnima u Rusiji". ("Narodna Enciklopedija" Stanoje Stanojević, Matica Srpska 1938. knjiga 3. strana 490)
|
1901.
|
Po dolasku u Srbiju između ostalog je pisao „...U Srbiji još po starom. Lekara šačica. Narod ih ne ceni, a ni vlast. Staništa nisu kako valja, ni odeća, vode ne retko zagađene. Gimnazijalce i studente proređuje tuberkuloza… Mi se, ne možemo požaliti da nam se malo dece rađa, no i smrtnost je velika među njima. Blizu 40% muške dece nikad ne dospe na regrutaciju. Srpski narod je danas slab, i mora ojačati...“. Spas je video u trezvenjaštvu i izviđaštvu.
|
|
Školovan za lekara, a specijalizovan za zubara, prvi je na srpskom jeziku objavio knjige o nezi i čuvanju zuba. U Beogradu je u Glavnoj vojnoj bolnici osnovao vojnu zubnu stanicu, nekoliko godina kasnije i u Nišu. Početkom 1917. godine, uz pomoć ledi Tebit, osnovaće i zubnu stanicu u Vodeni (Grčka).
|
|
Godine 1907. u Beogradu je osnovano Društvo trezvene mladeži, na čije čelo staje iskusni dr Jovan Danić. Uskoro ono dobija podršku najpoznatijeg tadašnjeg borca protiv alkoholizma, švajcarskog profesora dr Avgusta Forela. Usvojeno je pravilo da svako ko pristupi pokretu „obavezuje se da alkohol neće ni uzimati, ni spravljati, ni drugome davati“. Zahvaljujući materijalnoj pomoći organizacije koju je vodio dr Forel, štampan je niz prevedenih i originalnih knjiga i brošura u kojima se ukazivalo na svu pogubnost alkohola, i zaraznih bolesti, posebno, tuberkuloze.
|
|
U trezvenjačkom pokretu dr Miloš Đ. Popović beše jedan od najistaknutijih. Neumoran i pokretljiv, a strastan govornik uređivao je i časopis "Saveznik". Pod njegovim uticajem sastavljani su ili prevođeni, pa izvođeni kratki pozorišni komadi: Da sam ranije znao, Kobna čaša, Mrtvaci a pijete.
|
|
I pored toga što je Trezvenjački pokret među omladinom uzimao maha, Popović nije bio zadovoljan jer je shvatio da je navika, po svojoj prirodi, nepovratna: ne može da se smanji pa iščezne, može samo da je istisne neka druga. Lošu dobra, ali i obrnuto. Trezvenjaštvu stoga nedostajaše – sadržaj. Popović ga nalazi u Skautizmu.
|
|
Miloš Popović-brat Miša, je otac izviđaštva u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji. Često je govorio „Prva i najvažnija dužnost nas izvidnika je da naučimo da budemo zdravi, radi nas samih, ali i porodice, naroda, države, i ako hoćete čitavog čovečanstva“. Značaj ovih reči je neprocenjiv. Nije ih Miloš Popović izgovorio prvi, ali jeste na pravom mestu, uzdajući se u one koji dolaze. „Netačno je da je bolest sudbina! Istraj, i ne predaj se. Pobedićeš. Skaut nikada nije mrtav, osim ako je odista mrtav!“ Rekao je nekoliko godina kasnije Beden-Pauel.
|
|
„...Izviđaštvo je škola zdravlja, opstanka i moralnosti. Način sticanja korisnih navika koje istiskuju ubilačke. Slovenskim nacijama nedostaje dovoljno razvijeno osećanje dužnosti. Razvijanje tog osećaja jedan je od najvažnijih zadataka izviđaštva...“, govorio je Popović.
|
|
Od izviđača je brat Miša očekivao, odgovornost za sopstveno zdravlje i ponašanje! Prihvativši organizaciju, pravila, veštine, odevanje i oznake skauta sveta, isticao je i dublje vaspitne ciljeve: vera u Boga, poštovanje vladara, pomaganje vlastima ali i slabima, poštovanje tuđe imovine, činjenje dobrih dela, uzdanje u starijeg (roditelja, starijeg brata, druga)... uzdanje u lekara. Jer lekar i samo lekar može da odgovori na svako pitanje iz bilo koje naučne oblasti, pa i ono najintimnije.
|
|
Izviđaštvo je obuhvatao i polno vaspitanje. Čednost do određenog životnog doba za izviđače je pravilo. Bolest je bolest, ni jedna ne može biti sramna, pa ni kada je stečena polnim putem. Kriti je od starijeg a naročito od lekara, pogubno je. Svaka bolest se najuspešnije leči kada je tek na početku. Izviđač je otvoren. Ne laže. Govori samo istinu.
|
|
Sa odraslima je Miloš imao velikih teškoća. Zbog toga je govorio „...zar ne vidite, da je u Velikoj Britaniji kralj pokrovitelj skauta! Lokalne vlasti u Nemačkoj, Mađarskoj, Francuskoj pomažu skaute obilato, a netačno je da izvidništvo kod nas među omladinom širi ratništvo. Ima pravila sličnih vojnim, i to je sve. A u Srbiji su najžešći protivnici izvidništva osvedočeni prijatelji alkohola, koji smatraju da se bez tog poroka ne može četovati...“.
|
|
|
|
1907
|
Baden Pauel u Južnoj Engleskoj na ostrvu Braunsi, od 01. do 09. avgusta, organizuje prvi eksperimentalni logor skauta. Logor se sastojao od jedne čete, čiji je vođa bio Baden Pauel, a koja je brojala 21 dečaka. Dečaci su bili podeljeni u 4 voda koja su nosili nazive: "Vuk", "Gavran", "Bik" i "Trubač".
|
|
BADEN PAUEL OSNIVA SKAUTSKI POKRET U VELIKOJ BRITANIJI IZ KOGA JE IZNIKAO SVETSKI SKAUTSKI POKRET.
|
|
|
|
1908.
|
Baden Pauel izdaje knjigu „Izviđaštvo za dečake„ („Scout for Boys"). To je bio udžbenik u engleskim školama za četrnaestodnevni rad sa decom. Knjiga je prevedena na 35 svetskih jezika.
|
|
Osnovane su skautske organizacije u Engleskim kolonijama: Australiji, Južnoj Africi, Novom Zelandu, Irskoj i na Malti.
|
|
U Londonu je otvoren prvi skautski dom – Dom skauta Velike Britanije.
|
|
Tokom učešća na vojnim manevrima u Nemačkoj, u jesen 1908. godine tada vojni lekar Miloš Đ. Popović je dobio prve informacije o radu skautskog pokreta. Popović po povratku u Srbiju u časopisima Trezvene mladeži objavljuje napise o novom pokretu za mlade. Reč SKAUT prevodi kao ČETNIK. On to objašnjava sledećim argumentima „Mi u našoj istoriji, nismo imali izvidnike koji se kreću po prašumama i nepoznatim prostranstvima, ali jesmo uskoke, hajduke i četnike koji su branili čast i imovinu svog naroda". Tako SKAUTIZAM kod nas postade ČETNIŠTVO, a članovi organizacije MALI ČETNICI. |
|
|
|
1909.
|
U Cilju širenja skautskog pokreta Bade Pauel u Londonu okuplja grupu prijatelja iz više država (uglavnom ih je upoznao tokom održavanja 4. Letnjih olimpijskih igara od aprila do oktobra 1908. godine). Učesnicima sastanka prenosi prva iskustva u radu sa skautima.
|
|
Osnovane su skautske organizacije u Čileu, Danskoj, Gvajani, Indiji, Rusiji, Siera Leoneu, SAD i Zimbabveu.
|
|
|
|
1910.
|
Baden Pauel napušta aktivnu vojnu službu i u potpunosti se posvećuje radu Skautskog pokreta.
|
|
U Velikoj Britaniji se u Skautski pokret upisalo 109.000 mladih.
|
|
Osnivane su skautske organizacije u Brazilu, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Jamaici, Keniji, Holandiji i Singapuru.
|
|
|
|
1911.
|
Dr Miloš Đ. Popović se ne oslanja samo na pisanu reč, već obilazi škole, putuje po palankama i varošicama Srbije, okuplja po školskim dvorištima, ne po dvoranama, omladinu, koja će ga s oduševljenjem prihvatiti.
|
|
Na Đurđevdan 06. maja (u Srbiji se tada primenjivao julijanski kalendar pa je Đurđevdan padao 23. aprila) osniva prvu četu malih četnika u Beogradu i Srbiji kojoj daje naziv „Lasta“. Po uzoru na Baden Pauela, posle zbora u dvorištu Treće muške gimnazije (koja se tada nalazila na delu Beograda zvanom Krunski venac), tridesetak dečaka sa maramama oko vrata, u koloni, prelazi razdaljinu od Fišeklijske ulice do Karađorđevog parka. Tu ih doktor Popović uz pomoć Jovana Tanovića, novinara (1882.-1944); i entuzijasta iz organizacije Trezvena mladeži podučava skautskom programu: igraju se, uče razne veštine, druže se i vesele.
U časopisu "Skautski glasnik" broj 91 i 92, januar-februar1932. godine Miloš Đ. Popović objavljuje autorski članak čiji naslov glasi Uspomene starog bora - Dvadeset godina skautizma. Miloš između ostalog navodi "Kao što je svima skautima poznato, naš svetski starešina Baden Pawell započeo je rad na skautizmu 1908. god. Mi u Srbiji saznali smo za njegov rad već 1911. god., od tada se kod nas radi na osnivanju prvih skautskih četa, čiji se članovi zovu mali četnici...
Interesujući se uopšte za sva pitanja fizičkog vaspitanja pratio sam sve što se u stranoj literaturi o tome pisalo. Na taj način saznao sam za knjigu "Pfadfinderbuck" prevod "Scouting for boys" Baden-Pawell-a od Dr. Lion-a. Gotovo u isto doba moj prijatelj g. Jovan Tanović novinar saznao je također za skautski pokret i dobio je orginal "Scouting for boysa" koji mi je odmah ustupio...
Moja knjiga "Četnik" koju sam izradio po "Scouting for boys" bila je posvećena Predstolonasledniku Aleksandru, a na prvom Kongresu Trezvene mladeži i malih četnika u Kragujevcu bili su izaslanici Kralja Petra i Prestolonaslednika... Još 1911. g. osnivaju se pri mnogim kolima Trezvene mladeži čete malih četnika. Prvu četu "Lastu" osnovao sam u III Muškoj gimnaziji gde sam bio školski lekar, i lično je vodio. U unutrašnjosti br. Panta Aranđelović (sada profesor) u Nišu vodi uzornu četu "Beli orao" čiji je rad opisan u "Četniku"...".
Ohrabren podrškom mladih, do kraja septembra brat Miša u Beogradu osniva još dve čete kojima daje imena „Vuk Mandušić“, i „Soko“.
DR. MILOŠ Đ. POPOVIĆ OSNIVA SAVEZ IZVIĐAČA BEOGRADA IZ KOGA JE IZNIKAO SAVEZ IZVIĐAČA SRBIJE, KAO I IZVIĐAČKI POKRET U PRVOJ JUGOSLAVIJI.
|
|
Pored Srbije, skautske organizacije osnovane su u Belgiji, Belizeu, Češkoj, Hang Kongu, Maleziji, Norveškoj, Švedskoj, Trinidadu i Tobagu i Tajlandu.
|
|
|
|
1912.
|
"Na Đurđevdan u Kragujevcu na Ilinoj Vodi sastali su se mali ičetnici zajedno sa članovima Trezvene mladeži... i osvetili svoju prvu zastavu..."Dr. Miloš Đ. Popović, "Skautski glasnik" broj 91. i 92. januar i februar 1932.
Počeše ratovi, izviđaštvu je nedostajalo vreme. "Tokom Balkanskog rata mali dobrovoljci su sarađivali pomažući u bolnicama, na pošti, telegrafu i drugim javnim ustanovama...".("Narodna enciklopedija" od Stanoja Stanojevića, 1938. knjiga 4 strana 151). Izvidnici su pomagali po ugledu na svoje vršnjake u Južnoj Africi, tokom englesko – burskog rata, u opsednutom Mafekingu. Prvi svetski rat prekinuo je rast i rad izviđaštva u Kraljevini Srbiji.
|
|
Osnovane su izviđačke organizacije u Argentini, Jermeniji, Austriji, Barbadosu, Estoniji, Gani, Mađarskoj, Islandu, Indoneziji, Italiji, Libanu, Mauricijusu, Palestini, Španiji, Šri Lanki i Švajcarskoj.
|
|
Pošto u Srbiji niko nije hteo da objavi Milošev prevod Baden Pauelove knjige „Izviđaštvo za dečake" koja je na srpskom nosila naziv „Četnik", on početkom 1912. godine odlučuje da to sam uradi. Materijalnu pomoć od 500 dinara mu pruža kralj Petar Karađorđević. Srpski književni glasnik u broju 269. obasipa knjigu pohvalama i proglašava je zlatnom knjigom za omladinu.
|
|
|
|
1913.
|
Kralj Petar Karađorđević septembra 1913. godine, u Proklamaciji povodom zaključenja Bukureštanskog mira, kojim je okončan Drugi balkanski rat, izviđače naziva „mladosti koja se pokazala hrabrom kada je bilo najteže“ (Almanah Kraljevine SHS 1919-1922. godine).
|
|
|
|
1914.
|
Prvi sastanak predstavnika svih izviđačkih stegova iz Srbije održan je u Kragujevcu 02.03.1914. godine. (Almanah Kraljevine SHS 1919-1922. godine).
|
|
|
|
1915.
|
Milan Teodorović i Lazar Popović iz Sremskih Karlovaca, između ostalog optuženi da su u Sremskim Karlovcima 1910. godine protivzakonito osnovali Odbor za formiranje Skautske organizacije. (Arhiv Jugoslavije br.74-425-630. Tužba carskog i kraljevskog državnog tužilaštva (odvjetništva) u Zagrebu protiv Milana Teodorovića od 29.10.1915. godine).
|
|
|
|
1916.
|
Srpska vlada formirala je Komisiju sa sedištem u Parizu za zbrinjavanje ranjenika i pomoć Srbima koji su našli utočište u Francuskoj i Engleskoj, posebno onima koji su izbeglištvu upisali škole i fakultete. U više gradova u ovim zemljama okupljaju se mladi iz Srbije u skautske čete. Najbrojnija grupa od oko 100 mladih, pretežno iz Beograda, radila je u Veferšamu, Kent u Engleskoj.
|
|
|
|
1917.
|
Dr Miloš Đ. Popović, izvan porobljene otadžbine, na Severu prijateljske Grčke, u živopisnoj Vodeni (danas Edesi) obnavlja izviđaštvo. Okuplja izbeglu decu među kojima je najviše bilo dečaka i devojčica iz razorenog Bitolja (Makedonija). Sa decom radi primenjujući izviđački metod, igru, pesmu, ručni rad. Tako su se u sred rata, i uprkos ratu, u egzilu zaviorile izviđačke zastave, stvorili stegovi spasa i nade, u koje je Miloš Đ. Popović doživotno verovao.
|
|
U „Skautskom glasniku“ (br. 68. iz 1928. godine) Saveza izvidnika i planinki dr M. Đ. Popović između ostalog napisao sledeće: „...U Vodeni gde se u centru za oporavak nalazio veliki broj vojnika sakupilo se mnogo dece izbeglica. Oni su sa limenkama od konzervi tražili hranu od vojnika. Uvidevši da je decu neophodno organizovati sazvao sam 25. juna 1917. sastanak kome su prisustvovali: dr S. Dimitrijević, sanitetski major, dr Mihailo Petrović, sanitetski kapetan, Milan Mitrović, veterinar, dr Valsamadžis, lekar, Mitar Mitrović i V. Vojinović, medicinari, gospođa Stanić i Miloš Đukanović, učitelji i pop Ljubomir Radovanović (naročito se isticao u pomoći deci).
|
|
Usvojena su dva pravila: 1. Cilj, prikupljanje dece od 10 do 17 godina i izvođenje nastave po skautskom sistemu i 2. Glavni stan skauta će brojati 5 članova, načelnik, domaćin, delovođa i dva nadzornika. Poverenici po drugim mestima, četovođe i nastavnici po potrebi. Usvojen je poslovnik o radu i propisan nastavni plan koji je predviđao higijensko vaspitanje, moralno učenje, umno praktične pouke i nacionalni razvoj. Posle nekoliko dana počeo je upis dece. Od uprave vojnog logora smo uzeli na revers male šatore i podigli logor. Od Američkog crvenog krsta u Solunu uzeli smo košulje i od njih napravili dečije haljine. Utvrdili smo da se deca hrane od viškova koje dobija centar za oporavak vojske. Od bosonoge, čupave i neumivene dece za nekoliko časova postala su čista i ošišana. Nije potrebno opisivati radost onih koji su napravili ovo veliko delo...“.
|
|
|
|
1918.
|
Održan je neformalni sastanak jednog broja skautskih organizacija u Londonu (nisu bili prisutni predstavnici Srbije), na kome je na predlog sekretara skauta Grčke Konstantina Melasa doneta odluka da se Prvi Svetski skautski džembori održi u Londonu 1920. godine.
|
|
|
|
1919.
|
Dr Miloš Đ. Popović je jedan od potpisnika telegrama regentu Aleksandru iz Zagreba 26.01.1919. godine sa sastanka predstavnika sokolskih i omladinskih organizacija Srbije, Hrvatske i Slovenije. Deo telegrama glasi: „...Obnovljeno sokolstvo će pomoći obnovi omladine koja će postati sastavni deo tvoje vojske, temelj kamen, bedem, štit moći i sreće države naše...“. (Arhiv Jugoslavije br. 74-200797)
|
|
Ministar prosvete Kraljevine SHS je od Odbora za skautizam Društva za zaštitu jugoslovenske dece 30.01.1919. dobio predlog Skautskog-četničkog sistema za vaspitanje omladine, sa predlogom da ga preko školskih nadzornika dostavi učiteljima radi primene u nastavi. (Zakonom o prosveti Kraljevine Srbije iz 1905. godine, koji je tada bio na snazi, bilo je zabranjeno školskoj omladini da se učlanjuje u sportkse i druge organizacije, koje deluju van školskog sistema. Zakonom o prosveti Kraljevine SHS iz 1922. godine ta zabrana se odnosila samo na srednjoškolsku omladinu - Arhiv Jugoslavije br. 74-108-162).
|
|
Naredbom ministra prosvete Kraljevine SHS od 01.02.1919. godine program i sistem Četničkog pokreta je spojen sa Sokolskim savezom i nije se mogao sprovoditi drugačije sem kroz sokolski program i pod imenom sokola. (Službene novine Kraljevine SHS br. 23. od 01.02.1919.godine)
|
|
Početkom godine u okviru Saveza sokola Kraljevine SHS osnovan je odsek za skautizam. Posle donošenja naredbe o zabrani upotrebe naziva četnik i optužbi rukovostva Saveza Sokola da skauti nisu nacionalna i patriotska organizacija, zbog toga što rade po programu koji nije nastao u Srbiji već u Velikoj Britaniji, dr Miloš Đ. Popović za članove organizaicje uvodi naziv izvidnik i planinka i formira Inicijativni odbor za osnivanje Saveza izvidnika i planinki kao samostalne organiacije.
|
|
Porodica Meklaren (McLaren) je dala donaciju Savezu skauta Velike Britanije i Baden Pauelu za uređenje i izgradnju Gilvel parka.
|
|
U Gilvel parku je održan prvi tečaj Šumske škole kojim je rukovodio Baden Pauel.
|
|
|
|
1920.
|
Inicijativni odbor za osnivanje Saveza izvidnika i planinki na čelu sa dr Milošem Đ. Popovićem razvija aktivnost koja je krunisana 01.10. osnivanjem BEOGRADSKOG STEGA IZVIDNIKA I PLANINKI Nekoliko meseci nakon toga pokret se širi osnivanjem 1921. godine stegova 2. u Tuzli, 3. u Ogulinu, potom Osijeku, Splitu, Banjaluci, Celju, Mostaru, Prijedoru, Skoplju, Šibeniku, Zagrebu i Peći).
|
|
Prva Svetska Skautska konferencija održana u Londonu. Na Konferenciji je doneta odluka da se osnuje Svetski Skautski biro sa sedištem u Londonu.
|
|
Prvi Svetski Skautski Džembori održan u hali Olimpija-London (tada najvećoj građevini u Engleskom kraljevstvu, čija pokrivena površina zauzima 4 hektara). Na Džemboriju je učestvovalo 8.000 izviđača, od čega 16 izviđača iz Srbije koji su bili na školovanju u Velikoj Britaniji. U okviru Džemborija održana Prva Svetska skautska konferencija.
|
|
U jednoj od mnogobrojnih poruka i saveta izvidnicima i njihovim vođama, dr Miloš Đ. Popović je između ostalog napisao: „...nemajući dovoljno praktičnog i tehničkog iskustva, naš pokret pre Prvog svetskog rata, može se smatrati samo kao preteča pravom“...
|
|
|
Dokumentacioni centar
Prvi pokušaji sistematskog objavljivanja arhivske građe, raznog dokumentacionog materijala bio je 1989. godine kada je Savez izviđača Beograda objavio knjigu inž. Tomislava Nikolića „Stvaranje Saveza izvidnika NR Srbije“.
Mnogobrojne okolnosti su uticale da veliki deo istorijske građe naše organizacije ostane kod izviđačkih jedinica, od kojih je većina prestala sa radom i kod članova koji su građu i stvarali.
Želimo da takva praksa prestane zbog toga što je Savez izviđača Beograda u najvećoj meri stvarao istoriju Saveza izviđača Srbije i skautskog pokreta na ovim prostorima.
Povodom jubileja 100 godina od osnivanja Izvidničke – Skautske – Izviđačke organizacije formira se dokumentacioni centar u kome će se sakupljati postojeća arhiva Saveza, arhive odreda i opštinskih saveza, arhive istaknutih članova, predmeti sa izviđačkim obeležjima, obeležja akcija i aktivnosti, video i audijo materijali. Za rad dokumentacionog centra direktno je odgovoran sekretar Saveza.
|
