Savez izviđača Beograda

Savez izviđača Beograda

Sve se može kad se mali i veliki slože PDF Štampa El. pošta
sreda, 16 jun 2010 19:27

 

77--rvc(iliti kako se uz malo truda prave dobre akcije)

Sve je počelo misteriozno i tajanstveno, tri naše stare iskusne vodnice Marija, Dunja i Jelena smišljale su, mozgale i pripremale neku aktivnost u tajnosti.

Od informacija je procurilo samo da je aktivnost za sve članove odreda, za prijatelje organizacije, kao i za roditelje naših članova.

Nije pomogla ni sva sila naših ''špijuna'' i izviđača, nisu pomogla ni laskanja ni dodvoravanja, samo je rečeno sve će biti poznato na akciji. Zahvaljujući jakoj vezi i uspešnim ''špijunima'' saznali smo, biće neke igre i biće svima zabavno.

Ali vreme se urotilo i prosto, vodilo je tome, da se akcija odlaže iz nedelje u nedelju, dok se nije namestila baš u terminu za koji bi se reklo da je idealan - na kraju školske godine, na kraju godišnjih aktivnosti i radne godine odreda, a neposredno pre odlaska svih nas na zasluženi odmor. I ispalo je kao da smo hteli da na jedan pravi izviđački način završimo izviđačku godinu.

Konačno svanulo je jutro nedelja 13. jun, okupano suncem spremno da izvuče u prirodu čak i one najmrzovoljnije.

Na Vidikovcu, skupilo se pedesetak članova odreda sa nekolicinom roditelja i uprkos informaciji i obaveštenju da svi članovi odreda dođu u jednobraznim majicama, bilo ih je nekolicina, naučeni od ranije, da se pojave kako im se ćefne, valjda očekujući da ćemo opet iz nekih rezervi izvući majice i uniformisati ih.

Ovaj put smo to opet i učinili, ali stav je da to bude poslednji put. Opravdano je da majicu dobije onaj, koji je nije imao, ali oni koji su je dobili, a nisu je poneli moraće drugačije ubuduće da se ophode prema odredskim obeležjima.

Pored ovog problema bio je još jedan, neažurnost vođa, koji nisu obavestili članove odreda na vreme, dovela je do toga, da nisu došli još neki članovi, koji su mogli, jer su kasno saznali, pa da nas bude još više i da se provedemo još lepše na ovoj jako lepoj akciji.

Srećom to su bili i jedini problemi na akciji, za koju sa pravom možemo reći da nešto ovako odredu treba, i možemo organizatorima uputiti samo reči pohvale.

Sad da otkrijemo tajnu zašto je ova akcija toliko posebna. Zato što je okupila i stare i mlade i mame i tate i njihovu decu, da se zajedno, u opuštenoj atmosferi, u prelepom prirodnom okruženju, zabave, poigraju, nasmeju, bez imperativa pobede, bez teških i komplikovanih zadataka, uz koje su mogli da se snađu i poletarci i stari brđani i da svako nađe delić zabave za sebe, a posebno za decu.

Podeljeni u 4 skroz (ne)ravnopravne ekipe, mala šala, sastavljene od nekolicine poletaraca, nekolicine mlađih izviđača i planinki, nekolicine starijih i ostalih brđana brđanki, veterana i roditelja, takmičili smo se u tumbanju lopte preko glave i kroz noge, trčkaranju oko motke, slaganju slagalica, pevanju pesmica, nošenju loptice u kašici, preterivanju ribe, prelasku potoka sa aligatorima samo uz pomoć tri kamena (a u našoj modifikaciji igre i pomoću još par onih koji su kamenje premeštali), nadvlačenju konopca, vreme je prolazilo u smehu i razonodi, uz pomoć dobro raspoloženih starijih članova, koji su svojim komentarima i borbenim duhom celu stvar činili još veselijom stigli smo do kraja u igrama u kojima su svi pobedili, ali nek se zna, kad se pogleda lista, Zmajevi su najbolji (tj. mi) sa ukupnim zbirom prvih drugih trećih i četvrtih mesta 21, drugi najbolji su bili tropa Marko (čitaj propo Marko), koji su ne znamo kako imali također zbir 21, treći su bili, mislim da se zovu Aligatori, sa 22 i na kraju najmanje spretna ali duhom najzanimljivija ekipa Kornjače 26.

Nakon zabavnih igara, još jedan uspešan potez organizatora, grickalice i sokići za sve učesnike i eto prođe jedno veselo prepodne.

Opšti utisak, lepa zabava, dobar provod, svi zadovoljni, predlog da se akcija u nekom sličnom obliku uvede kao tradicionalna akcija odreda povodom završetka školske godine.

Posebna zahvalnost Dunjinim mami i tati za pomoć u organizaciji i ulozi dobrih domaćina na akciji, voditeljsko sudiskom tandemu Mariji i Jeci, koje su bile skroz ''pristrasne'' i u skladu sa opšteprihvaćenom izviđačkom praksom, potpuno neobjektivne, jer inače moja ekipa nikako ne bi mogla biti najbolja, ali hvala im (naravno opet mala šala, bile su sušta suprotnost i vrlo uspešno se nosile sa svima nama, da se akcija sprovede onako kako to svima prija).

Na kraju nađeni su i svi izgubljeni telefoni, otpremljena kućama i sva izgubljena deca i pozdrav do iduće godine sa porukom vidimo se opet.

Fotke sa aktivnosti možete pogledati OVDE.

Goran

Poslednje ažurirano sreda, 16 jun 2010 19:57
 
 
Design by: iMedia