Prohladnog martovskog jutra 06.03.2010, pogled na sunčano nebo, nije ličio na to, da će biti prava zimska idila najnoviji SVEČANI STROJ OI RV ČOČE.

Doduše dan pre toga sa snežnom mećavom pretio je da uništi naš optimizam, ali posle kratkog dogovora sa onima odozgo, dobili smo lepo ali hladno vreme, reklo bi se idealno, da mala četa ali odabrana od 66 momaka i devojaka (od 7 do 67 god) sa tradicionalnim žuto braon maramama krene na svoj 22 Svečani stroj.

Autobus na sprat nas je brzo doveo do odredišta i uz malo pesme, šale i po kojeg dečijeg nestašluka stigosmo do Šapca, gde su nas nestrpljivo čekali naši domaćini - predstavnici izviđačkog pokreta u Šapcu.

Dobri domaćini su se potrudili da nam boravak u Šapcu bude prijatan i u potpunosti ispunjen.

Postrojavanjem kod spomenika Karađorđu i drugim Srpskim junacima na Mišaru počeo je ceremonijalni deo naše akcije. Zima nas je naterala da ovaj deo ubrzamo, tako da smo užurbano decu spakovali u nešto što je ličilo na stroj, a zatim su naše redove popunili jos 6 poletaraca - koji su svečano dali obećanje i dobili poletarske marame, da bi nakon čestitki svoje mesto ustupili mlađim izviđačima - uglavnom bivšim poletarcima, koji su porasli u izviđače i njih je sedmoro dalo zavet.

Usledio je drugi deo svečanosti: podela letova i zvezda, kojih ove godine nije bilo puno ali ih je bilo.

Nakon dodele savladanih stepena znanja, ljubazni domaćini su nam organizovali kratko predavanje o istorijskim događajima, koji su se odigrali na Mišaru u vreme Karađorđevog ustanka i naša mašta je počela da radi i stvara sliku tih junačkih vremena.

Da bi utisak bio potpun, usledila je poseta muzeju Mišarske bitke, gde su kroz slike, mape, i stvari zaostale iz tih davnih vremena oživeli likovi sa zidova i pričali nam o strašnom boju 4 na jednoga i Srpskoj hrabrosti i velikoj pobedi protiv Turaka. Mišar i okolina nadahnjuju umetnike širom Srbije, koji se okupljaju na ovom mestu i u Šabačkoj Likovnoj koloniji ovekovečuju ljude i događaje, posetili smo i galeriju gde se ove slike čuvaju.

Onda su nam dvojica drugara iz Amaterskog pozorišta odigrala kratak igrokaz o Karađorđevom boravku u izgnanstuvu i razgovoru u kome se prisećaju baš Mišarskog boja. Momci su odglumili izuzetno profesionalno ovaj kratki igrokaz i pobrali gromoglasne aplauze iz naših promrzlih ruku.

Nakon domaćinskog ispraćaja sa jabukom za svako dete, krenuli smo ka centru Šapca i kratkom šetnjom kroz sam centar Grada, koja je i sama bila šetnja kroz istoriju, došli smo do Narodnog Muzeja gde su sakupljene starine, preparirane životinje, staro oružje i druga oprema, pričali o duhu starih vremena i varošici na granici Austrougarske i Turske, koja sama po sebi puno priča, a priča je bila još zanimljivija iz reči kustosa muzeja, naše ljubazne domaćice, koja nam je ispričala mali deo burne istorije grada Šapca, koji je isto slavio Karađorđeviće kao i Obrenoviće, grada, koji je bio kako nam domaćini rekoše Kapija Beograda. Grada, koji je među prvima u Srbiji imao klavir u kući Jevrema Obrenovića, koji je prvi imao zastakljene prozore i koji je zbog svog mesta i položaja prvi primao udarce u mnogobrojnim pohodima stranih vojski na ovu našu malu Srbiju, od Turaka, preko Austrougara i ostalih.

Oživele su bitke iz starih vremena, u okruženju koje priča o junaštvu i naši "junaci" dobili su nove izviđačke knjižice, i baš ovde na stecištu istorije razmenili smo sa domaćinima reči zahvalnosti i prigodne poklone.

U drugom delu našeg programa krenuli smo u obilazak terena buduće Smotre Saveza izviđača Srbije. Domaćin se uveliko priprema i stiče se utisak da je sva infrastrktura Šapca i razni činioci društvenog života grada uključena u pripremu ove smotre.

U prijateljskim razgovorima razmenili smo mišljenja, iskustva i sugestije i saznali neke detalje, koji su nas zanimali, kako bi boravak naših izviđača na Smotri u čast 100 godišnjice organizacije protekao što bolje. Ambiciozan program, koji je domaćin zamislio, obećava jedan lep i kvalitetan događaj.

Ako i svi ostali krenu u pripreme na vreme (Načelstvo SI Srbije, Starešinstvo SI Srbije, kao i svi gradski, opštinski i regionalni savezi) i ako svaki odred već sad počne da planira svoje učešće na Smotri i ako se svi izviđači složimo, eto nama dobre akcije. Domaćin će učiniti sve što je u mogućnosti sa svoje strane samo još da i mi učinimo svoje.

Ručak za učesnike Svečanog Stroja, u prostoru gde je predvidjen centralni plato smotre i kratak zabavni program, prekratio je vreme do polaska za Beograd, uz topao čaj pozdravili smo se sa domaćinima i oko 17 časova krenuli put Beograda.

Po planu na Vidikovac smo stigli, prepuni lepih utisaka, pre 19 časova.

Goran Filipović

fotografije Slobodan Perić